78 (1022) 2359. Абу Ҳурайрадан (р.а.) ривоят қилинади: Набий (с.а.в.): «Бир киши бу кеча садақа қиламан, деб айтдида, садақа бериш ниятида кўчага чиқди ва (билмаган ҳолда) бир зинокорнинг қўлига топшириб қўйди. Одамлар: «Бир киши кечаси чиқиб бир зинокорнинг қўлига садақасини топширибди», деб гап тарқатишди. У киши: «Аллоҳга ҳамд бўлсин, садақани зинокорнинг қўлига бериб қўйганим учун. Барибир мен садақа бераман», дедида, садақа бериш ниятида яна кўчага чиқди ва (билмаган ҳолда) бир бой кишининг қўлига топшириб қўйди. Одамлар: «Бир киши кечаси чиқиб, бир бойнинг қўлига садақасини топширибди», деб гап тарқатишди. У киши: «Аллоҳга ҳамд бўлсин, садақани бойнинг қўлига бериб қўйганим учун. Барибир мен садақа бераман», дедида, садақа бериш ниятида яна кўчага чиқди ва (билмаган ҳолда) бир ўғрининг қўлига топшириб қўйди. Одамлар: «Бир киши кечаси чиқиб, бир ўғрига садақасини топширибди», деб гап тарқатишди. У киши: «Ўғрига, зинокорга ва бойга садақани топширганим учун Аллоҳга ҳамд бўлсин», деди. Кейин бу киши олиб келиниб: «Берган садақанг қабул қилинди. Зинокорга берган садақанг сабабли шояд зинокор иффат қилиб, у ишини тўхтатса, бойга берган садақанг сабабли шояд у бой ибратланиб, Аллоҳ берган мол дунёдан инфоқ қилса, ўғрига берган садақанг сабабли шояд ўғри у ишини тарк этса», дейилди.
|