Саҳиҳи Муслим

  < Олдинги Китоб бўлимлари Кейинги >  

Ҳайз сабабли ғусл қилувчи хотиннинг қонга хушбўй пахта ёки (жун ё латта) ишлатиши маҳбуб экани ҳақида

587 - حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ مُحَمَّدٍ النَّاقِدُ وَابْنُ أَبِي عُمَرَ جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ قَالَ عَمْرٌو حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ عَنْ مَنْصُورِ بْنِ صَفِيَّةَ عَنْ أُمِّهِ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْ سَأَلَتِ امْرَأَةٌ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَيْفَ تَغْتَسِلُ مِنْ حَيْضَتِهَا قَالَ فَذَكَرَتْ أَنَّهُ عَلَّمَهَا كَيْفَ تَغْتَسِلُ ثُمَّ تَأْخُذُ فِرْصَةً مِنْ مِسْكٍ فَتَطَهَّرُ بِهَا قَالَتْ كَيْفَ أَتَطَهَّرُ بِهَا قَالَ تَطَهَّرِي بِهَا سُبْحَانَ اللهِ وَاسْتَتَرَ وَأَشَارَ لَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ بِيَدِهِ عَلَى وَجْهِهِ قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ وَاجْتَذَبْتُهَا إِلَيَّ وَعَرَفْتُ مَا أَرَادَ النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقُلْتُ تَتَبَّعِي بِهَا أَثَرَ الدَّمِ وقَالَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ فِي رِوَايَتِهِ فَقُلْتُ تَتَبَّعِي بِهَا آثَارَ الدَّمِ
وحَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ سَعِيدٍ الدَّارِمِيُّ حَدَّثَنَا حَبَّانُ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ حَدَّثَنَا مَنْصُورٌ عَنْ أُمِّهِ عَنْ عَائِشَةَ أَنَّ امْرَأَةً سَأَلَتِ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَيْفَ أَغْتَسِلُ عِنْدَ الطُّهْرِ فَقَالَ خُذِي فِرْصَةً مُمَسَّكَةً فَتَوَضَّئِي بِهَا ثُمَّ ذَكَرَ نَحْوَ حَدِيثِ سُفْيَانَ

587/1. Оиша розийаллоҳу анҳодан ривоят қилинади. Бир хотин Набий соллаллоҳу алайҳи васалламдан ҳайздан (покланаётганда) қандай ғусл қилиши ҳақида сўраганида, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам у хотинга қандай ғусл қилишни ўргатиб, сўнгра: «Хушбўй пахта ёки (латта ё жун) олиб, у билан тозалайсан», дедилар. У хотин: «Қандай қилиб у пахта билан тозалайман?» деган эди, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Субҳаналлоҳ (ажабланилганда шундай дейилади), уни пахта билан тозалайсан-да», деб юзларини тўсиб олдилар. Суфён ибн Уяйна қўли билан у зотнинг юзларига ишора қилди. Оиша розийаллоҳу анҳу: «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам нимани хоҳлаганларини билиб у хотинни ўзимга тортдим-да, қоннинг изидан юргизиб (артасан), деб айтдим», дедилар. Ибн Абу Умарнинг ривоятларида «Қон изи ўрнига қонлар изидан юргизиб (артасан)», деб айтилган.
Бу ерда юқорида ҳадис такрор келган. Лекин «Хушбўй пахтани олгин-да, у билан тозалагин», дегандаги «тозалагин» сўзи арабча матнда «таваззаий» бўлиб келган.

588 - حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى وَابْنُ بَشَّارٍ قَالَ ابْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ الْمُهَاجِرِ قَالَ سَمِعْتُ صَفِيَّةَ تُحَدِّثُ عَنْ عَائِشَةَ أَنَّ أَسْمَاءَ سَأَلَتِ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ غُسْلِ الْمَحِيضِ فَقَالَ تَأْخُذُ إِحْدَاكُنَّ مَاءَهَا وَسِدْرَتَهَا فَتَطَهَّرُ فَتُحْسِنُ الطُّهُورَ ثُمَّ تَصُبُّ عَلَى رَأْسِهَا فَتَدْلُكُهُ دَلْكًا شَدِيدًا حَتَّى تَبْلُغَ شُؤُونَ رَأْسِهَا ثُمَّ تَصُبُّ عَلَيْهَا الْمَاءَ ثُمَّ تَأْخُذُ فِرْصَةً مُمَسَّكَةً فَتَطَهَّرُ بِهَا فَقَالَتْ أَسْمَاءُ وَكَيْفَ تَطَهَّرُ بِهَا فَقَالَ سُبْحَانَ اللهِ تَطَهَّرِينَ بِهَا فَقَالَتْ عَائِشَةُ كَأَنَّهَا تُخْفِي ذَلِكَ تَتَبَّعِينَ أَثَرَ الدَّمِ وَسَأَلَتْهُ عَنْ غُسْلِ الْجَنَابَةِ فَقَالَ تَأْخُذُ مَاءً فَتَطَهَّرُ فَتُحْسِنُ الطُّهُورَ أَوْ تُبْلِغُ الطُّهُورَ ثُمَّ تَصُبُّ عَلَى رَأْسِهَا فَتَدْلُكُهُ حَتَّى تَبْلُغَ شُؤُونَ رَأْسِهَا ثُمَّ تُفِيضُ عَلَيْهَا الْمَاءَ فَقَالَتْ عَائِشَةُ نِعْمَ النِّسَاءُ نِسَاءُ الأنْصَارِ لَمْ يَكُنْ يَمْنَعُهُنَّ الْحَيَاءُ أَنْ يَتَفَقَّهْنَ فِي الدِّينِ
وحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللهِ بْنُ مُعَاذٍ حَدَّثَنَا أَبِي حَدَّثَنَا شُعْبَةُ فِي هَذَا الإسْنَادِ نَحْوَهُ وَقَالَ قَالَ سُبْحَانَ اللهِ تَطَهَّرِي بِهَا وَاسْتَتَرَ
وحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ كِلاَهُمَا عَنْ أَبِي الأحْوَصِ عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُهَاجِرٍ عَنْ صَفِيَّةَ بِنْتِ شَيْبَةَ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْ دَخَلَتْ أَسْمَاءُ بِنْتُ شَكَلٍ عَلَى رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللهِ كَيْفَ تَغْتَسِلُ إِحْدَانَا إِذَا طَهُرَتْ مِنَ الْحَيْضِ وَسَاقَ الْحَدِيثَ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ غُسْلَ الْجَنَابَةِ

588/2. Оиша розийаллоҳу анҳодан ривоят қилинади. Асмо розийаллоҳу анҳо Набий соллаллоҳу алайҳи васалламдан ҳайз бўлгандаги ғусл ҳақида сўраганларида, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Сизлардан бирингиз (ювинадиган) сувининг хушбўй ўсимлигини олиб (ифлос бўлган жойларини) тозалаб, таҳоратини чиройли тарзда адо қилиб, сўнгра бошидан сув қуяди. Ва шу аснода бошини суягигача етказиб қаттиқ ишқалаб, кейин устидан сув қуяди. Сўнгра хушбўй пахтани олиб, у билан тозалайди», дедилар. Асмо розийаллоҳу анҳо: «Қандай қилиб у билан тозалайди?» дегандиларо, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Субҳаналлоҳ! Ўша пахта билан тозалайди-да», дедилар. Оиша розийаллоҳу анҳо гўёки унга махфий қилиб: «Ана шу пахта билан қон асоратига юргизиб (артасан)», дедилар. Кейин Асмо розийаллоҳу анҳо жанобат бўлгандаги ғусл ҳақида сўраганларида, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Сув олиб (ифлос бўлган жойларни) тозалайди ва таҳоратни чиройли суратда ёки етук қилиб бажаради, сўнгра бошини устидан (сув) қуйиб, ишқаб боши суягигача етказади. Кейин яна устидан сув қуяди», дедилар. Оиша розийаллоҳу анҳо: «Ансория аёллар мунча ҳам яхши аёлларки, динда фақиҳ (билимдон) бўлишдан ҳаёлари ман этмайди, яъни диндаги зарурий нарсаларни сўрашдан уялишмайди», дедилар.
Бу ерда юқоридаги ҳадис икки марта келган. Иккинчисида жанобатдан ғусл қилиш зикр этилмаган.


  < Олдинги Кейинги >  


• Ҳадис китоблари
- Ал-жомиъ ас-саҳиҳ
- Саҳиҳи Муслим
- Сунани Абу Довуд
- Сунани Насаий
- Сунани Термизий
- Сунани ибн Можа
- Муватто
- Саҳиҳи ибн Ҳузайма
- Ҳадис ва Ҳаёт
- Сунани Доримий
- Жавомеъул калим
- Риёзус-солиҳийн
- Ал-адаб ал-муфрад
- Азкор
- Мишкотул Масобиҳ
- Ҳадиси қудсий
- Муснад
- Шамоили Муҳаммадиййя
- 40 ҳадис (Нававий)
- Муҳаммадийя ҳикматлар
- Манҳалул ҳадис
- Булуғ ал-маром
- Фа-лайса минний...! Фа-лайса минна...!
- Заиф хадислар
- Уйдирма ҳадислар.
• Сийрат китоблари
- Расулуллоҳ с.а.в
- Нурул Яқийн
- Саҳобалар ҳаёти
- Муҳаддис уламолар
• Ҳадис илми
- Мусталаҳул ҳадис
- Ҳадис илми
- Мақолалар
- Тестлар тўплами
• Муҳаддислар
- Имом Бухорий
- Имом Муслим
- Имом Абу Довуд
- Имом Термизий
- Имом Насаий
- Имом Ибн Можа
- Молик ибн Анас
- Имом Аҳмад ибн Ҳанбал
- Имом Доримий
- Имом Ҳоким
- Имом Шофеъий
- Ибн Хузайма
- Дора Қутний
- Имом Байҳақий
• Аудио