Саҳиҳи Муслим

  < Олдинги Китоб бўлимлари Кейинги >  

Икки маҳсига масҳ тортиш ҳақида

488 - حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ وَإِسْحَقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَأَبُو كُرَيْبٍ جَمِيعًا عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ ح وحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ وَوَكِيعٌ وَاللَّفْظُ لِيَحْيَى قَالَ أَخْبَرَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ عَنِ الأعْمَشِ عَنْ إِبْرَاهِيمَ عَنْ هَمَّامٍ قَالَ بَالَ جَرِيرٌ ثُمَّ تَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ فَقِيلَ تَفْعَلُ هَذَا فَقَالَ نَعَمْ رَأَيْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَالَ ثُمَّ تَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ قَالَ الأعْمَشُ قَالَ إِبْرَاهِيمُ كَانَ يُعْجِبُهُمْ هَذَا الْحَدِيثُ لِأَنَّ إِسْلاَمَ جَرِيرٍ كَانَ بَعْدَ نُزُولِ الْمَائِدَةِ
وحَدَّثَنَاه إِسْحَقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَعَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ قَالاَ أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ ح وحَدَّثَنَاه مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عُمَرَ قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ ح وحَدَّثَنَا مِنْجَابُ بْنُ الْحَارِثِ التَّمِيمِيُّ أَخْبَرَنَا ابْنُ مُسْهِرٍ كُلُّهُمْ عَنِ الأعْمَشِ فِي هَذَا الإسْنَادِ بِمَعْنَى حَدِيثِ أَبِي مُعَاوِيَةَ غَيْرَ أَنَّ فِي حَدِيثِ عِيسَى وَسُفْيَانَ قَالَ فَكَانَ أَصْحَابُ عَبْدِ اللهِ يُعْجِبُهُمْ هَذَا الْحَدِيثُ لِأَنَّ إِسْلاَمَ جَرِيرٍ كَانَ بَعْدَ نُزُولِ الْمَائِدَةِ

488/1. Ҳаммом розийаллоҳу анҳудан ривоят қилинади. Жарир розийаллоҳу анҳу бавл қилиб, сўнгра таҳорат олиб ва маҳсилари устига масҳ тортдилар. У кишига: «Маҳсингизга масҳ тортяпсизми?» дейилганида, у зот: «Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг бавл қилиб, сўнгра таҳорат олиб ва маҳсилари устига масҳ тортганларини кўрдим», дедилар.
Иброҳим: «Бу ҳадис Абдуллоҳнинг асҳобларини қизиқтирар эди. Чунки Жарир розийаллоҳу анҳунинг Исломга киришлари Моида сураси нозил бўлганидан кейин эди», дедилар.
(Аллоҳ таоло Моида сурасида «Юзларингизни ҳамда қўлларингизни чиғаноқларигача ювингиз, бошларингизга масҳ тортингиз ва оёқларингизни ошиқларигача ювингиз», деган. Агар Жарир розийаллоҳу анҳу мана шу оят тушишидан олдин Исломга кирганларида юқорида айтган ҳадислари мана шу оят тушиши билан мансуҳ бўлиб амалдан қолар эди. Демак, бу оят тушганидан кейин Исломга кирганлари учун бу ҳадисга амал қилинишини ва оятдан мақсад маҳсиси йўқ киши оёқ ювиши лозимлигини билдик… – тарж.)
Бу ерда юқоридаги ҳадис такрор келган.

489 - حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ أَخْبَرَنَا أَبُو خَيْثَمَةَ عَنِ الأعْمَشِ عَنْ شَقِيقٍ عَنْ حُذَيْفَةَ قَالَ كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَانْتَهَى إِلَى سُبَاطَةِ قَوْمٍ فَبَالَ قَائِمًا فَتَنَحَّيْتُ فَقَالَ ادْنُهْ فَدَنَوْتُ حَتَّى قُمْتُ عِنْدَ عَقِبَيْهِ فَتَوَضَّأَ فَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ

489/2. Ҳузайфа розийаллоҳу анҳудан ривоят қилинади. «Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам билан бирга (юриб) қавм ахлат тўкадиган жойда тўхтадик. У зот эса тик туриб бавл қилдилар, мен эса ўзимни  четга олган эдим, у зот: «Яқинроқ кел», дедилар. Мен эса у зотга яқин келиб, ҳатто орқа томонларида тик турдим. У зот таҳорат қилиб икки маҳсилари устига масҳ тортдилар».
Фойда: Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам тик туриб бавл қилишларига сабаб у зотнинг беллари ё тиззалари оғригани ёки атроф ифлос ва ахлат бўлгани учун эди. «Яқинроққа кел», дейишларига сабаб атрофдагилардан тўсишлари учун эди.

490 - حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ عَنْ مَنْصُورٍ عَنْ أَبِي وَائِلٍ قَالَ كَانَ أَبُو مُوسَى يُشَدِّدُ فِي الْبَوْلِ وَيَبُولُ فِي قَارُورَةٍ وَيَقُولُ إِنَّ بَنِي إِسْرَائِيلَ كَانَ إِذَا أَصَابَ جِلْدَ أَحَدِهِمْ بَوْلٌ قَرَضَهُ بِالْمَقَارِيضِ فَقَالَ حُذَيْفَةُ لَوَدِدْتُ أَنَّ صَاحِبَكُمْ لاَ يُشَدِّدُ هَذَا التَّشْدِيدَ فَلَقَدْ رَأَيْتُنِي أَنَا وَرَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَتَمَاشَى فَأَتَى سُبَاطَةً خَلْفَ حَائِطٍ فَقَامَ كَمَا يَقُومُ أَحَدُكُمْ فَبَالَ فَانْتَبَذْتُ مِنْهُ فَأَشَارَ إِلَيَّ فَجِئْتُ فَقُمْتُ عِنْدَ عَقِبِهِ حَتَّى فَرَغَ

490/3. Абу Воил розийаллоҳу анҳудан ривоят қилинади. Абу Мусо розийаллоҳу анҳу бавл тўғрисида қаттиқ йўл тутиб, бутилкага бавл қилардилар ва «Бани Исроилдан бирор кишининг баданига сийдик тегадиган бўлса, қайчи билан кесишар эди», деб айтардилар. Ҳузайфа розийаллоҳу анҳу: «Мен соҳибингизни, яъни Абу Мусони бу хусусда қаттиқ йўл тутмасликларини яхши кўраман. Чунки менинг Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам билан бирга юриб борганимни кўрганингизда, у зот девор орқасидаги ахлатхона олдига бориб, худди сизлардан бирингиз тик тургани каби тик туриб бавл қилдилар. Ўзимни четга олган эдим, у зот менга ишора қилдилар, мен эса у зотнинг орқаларида тик турганимда бавл қилиб бўлдилар», дедилар.

491 - حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ حَدَّثَنَا لَيْثٌ ح وحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رُمْحِ بْنِ الْمُهَاجِرِ أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ عَنْ أَبِيهِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ عَنْ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ خَرَجَ لِحَاجَتِهِ فَاتَّبَعَهُ الْمُغِيرَةُ بِإِدَاوَةٍ فِيهَا مَاءٌ فَصَبَّ عَلَيْهِ حِينَ فَرَغَ مِنْ حَاجَتِهِ فَتَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى الْخُفَّيْنِ وَفِي رِوَايَةِ ابْنِ رُمْحٍ مَكَانَ حِينَ حَتَّى
وحَدَّثَنَاه مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ قَالَ سَمِعْتُ يَحْيَى بْنَ سَعِيدٍ بِهَذَا الإسْنَادِ وَقَالَ فَغَسَلَ وَجْهَهُ وَيَدَيْهِ وَمَسَحَ بِرَأْسِهِ ثُمَّ مَسَحَ عَلَى الْخُفَّيْنِ

491/4. Урва ибн Муғийра оталари Муғийра ибн Шуъба розийаллоҳу анҳудан, у зот эса Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламдан ривоят қиладилар. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ҳожат чиқариш учун (ҳожатхонага) чиққанларида Муғийра розийаллоҳу анҳу сув қуйилган идиш олиб у зотнинг орқаларидан эргашдилар. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ҳожатларини чиқариб бўлган пайтда Муғийра розийаллоҳу анҳу сув қуйиб бердилар. У зот эса таҳорат қилдилар ва икки маҳсиларига масҳ тортдилар.
Ибн Румҳнинг ривоятида арабча матндаги «ҳийна» ўрнига «ҳатта» калимаси айтилган.
Бу ерда юқоридаги ҳадис такрор келган. Фақат «У зот юзлари ва қўлларини ювиб, бошларига масҳ тортдилар, сўнгра маҳсилари устига масҳ тортдилар» калимаси зиёда қилинган.

492 - وحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ أَخْبَرَنَا أَبُو الأحْوَصِ عَنْ أَشْعَثَ عَنِ الأسْوَدِ بْنِ هِلاَلٍ عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ قَالَ بَيْنَا أَنَا مَعَ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ذَاتَ لَيْلَةٍ إِذْ نَزَلَ فَقَضَى حَاجَتَهُ ثُمَّ جَاءَ فَصَبَبْتُ عَلَيْهِ مِنْ إِدَاوَةٍ كَانَتْ مَعِي فَتَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ

492/5. Муғийра ибн Шуъба розийаллоҳу анҳудан ривоят қилинади. Бу зот: «Мен кечаларнинг бирида Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам билан бирга кетаётган эдим, у зот (пастликка) тушиб ҳожатларини чиқардилар. Сўнгра келганларида мен у зотга ўзимдаги идишдан сув қуйиб бериб турдим, у зот эса таҳорат қилиб маҳсиларига масҳ тортдилар», деб айтдилар.

493 - وحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ عَنِ الأعْمَشِ عَنْ مُسْلِمٍ عَنْ مَسْرُوقٍ عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ قَالَ كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي سَفَرٍ فَقَالَ يَا مُغِيرَةُ خُذِ الإدَاوَةَ فَأَخَذْتُهَا ثُمَّ خَرَجْتُ مَعَهُ فَانْطَلَقَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَتَّى تَوَارَى عَنِّي فَقَضَى حَاجَتَهُ ثُمَّ جَاءَ وَعَلَيْهِ جُبَّةٌ شَامِيَّةٌ ضَيِّقَةُ الْكُمَّيْنِ فَذَهَبَ يُخْرِجُ يَدَهُ مِنْ كُمِّهَا فَضَاقَتْ عَلَيْهِ فَأَخْرَجَ يَدَهُ مِنْ أَسْفَلِهَا فَصَبَبْتُ عَلَيْهِ فَتَوَضَّأَ وُضُوءَهُ لِلصَّلاَةِ ثُمَّ مَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ ثُمَّ صَلَّى

493/6. Муғийра ибн Шуъба розийаллоҳу анҳудан ривоят қилинади. Бу зот: «Мен Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам билан бирга сафарда кетаётган эдим. У зот: «Эй Муғийра, (сув) идишингни олгин», дедилар. Мен идишни олиб у зот билан бирга чиқдим. Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам юриб, ҳатто мендан узоқлашиб кетдилар. Ҳожатларини чиқариб бўлиб, сўнгра қайтиб келдилар. Устларида эса шомий, яъни Шом шаҳрида тикилган чопон бўлиб енги тор эди. У зот қўлларини чопоннинг енгидан чиқарай, дердилар-у, лекин енг торлик қилар эди. Қўлларини эса чопоннинг остидан чиқардилар. Мен эса сув қуйиб бериб турдим. У зот намозга таҳорат олингани каби таҳорат қилиб, сўнгра маҳсилари устига масҳ тортиб, кейин намоз ўқидилар», деб айтдилар.

494 - وحَدَّثَنَا إِسْحَقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَعَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ جَمِيعًا عَنْ عِيسَى بْنِ يُونُسَ قَالَ إِسْحَقُ أَخْبَرَنَا عِيسَى حَدَّثَنَا الأعْمَشُ عَنْ مُسْلِمٍ عَنْ مَسْرُوقٍ عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ قَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لِيَقْضِيَ حَاجَتَهُ فَلَمَّا رَجَعَ تَلَقَّيْتُهُ بِالإدَاوَةِ فَصَبَبْتُ عَلَيْهِ فَغَسَلَ يَدَيْهِ ثُمَّ غَسَلَ وَجْهَهُ ثُمَّ ذَهَبَ لِيَغْسِلَ ذِرَاعَيْهِ فَضَاقَتِ الْجُبَّةُ فَأَخْرَجَهُمَا مِنْ تَحْتِ الْجُبَّةِ فَغَسَلَهُمَا وَمَسَحَ رَأْسَهُ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ ثُمَّ صَلَّى بِنَا

494/7. Муғийра ибн Шуъба розийаллоҳу анҳудан ривоят қилинади. Бу зот: «Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ҳожат чиқариш учун (ташқарига) чиқдилар. Қачонки, қайтганларида сув идишни олиб, у зотга сув қуйиб бериб турдим. У зот икки қўлларини, сўнгра юзларини ювдилар. Икки билакларини ювишга киришгандилар, чопон торлик қилиб қолди. Билакларини чопон остидан чиқариб ювдилар ва бошлари ҳамда маҳсилари устига масҳ тортдилар. Сўнгра бизга намоз ўқиб бердилар», деб айтдилар.

495 - حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللهِ بْنِ نُمَيْرٍ حَدَّثَنَا أَبِي حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ عَنْ عَامِرٍ قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الْمُغِيرَةِ عَنْ أَبِيهِ قَالَ كُنْتُ مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ذَاتَ لَيْلَةٍ فِي مَسِيرٍ فَقَالَ لِي أَمَعَكَ مَاءٌ قُلْتُ نَعَمْ فَنَزَلَ عَنْ رَاحِلَتِهِ فَمَشَى حَتَّى تَوَارَى فِي سَوَادِ اللَّيْلِ ثُمَّ جَاءَ فَأَفْرَغْتُ عَلَيْهِ مِنَ الإدَاوَةِ فَغَسَلَ وَجْهَهُ وَعَلَيْهِ جُبَّةٌ مِنْ صُوفٍ فَلَمْ يَسْتَطِعْ أَنْ يُخْرِجَ ذِرَاعَيْهِ مِنْهَا حَتَّى أَخْرَجَهُمَا مِنْ أَسْفَلِ الْجُبَّةِ فَغَسَلَ ذِرَاعَيْهِ وَمَسَحَ بِرَأْسِهِ ثُمَّ أَهْوَيْتُ لِأَنْزِعَ خُفَّيْهِ فَقَالَ دَعْهُمَا فَإِنِّي أَدْخَلْتُهُمَا طَاهِرَتَيْنِ وَمَسَحَ عَلَيْهِمَا

495/8. Урва ибн Муғийра розийаллоҳу анҳу оталаридан қилган ривоятда оталари Муғийра ибн Шуъба розийаллоҳу анҳу: «Кечаларнинг бирида Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам билан бирга ктеаётган эдим, у зот: «Сенда сув борми?» дедилар. Мен: «Ҳа», деган эдим, у зот уловларидан тушиб юрдилар-да, ҳатто кечанинг қоронғу, яъни ҳеч ким кўринмайдиган жойигача кўздан пинҳона бўлдилар. Кейин келганларида мен у зотга идишдан сув қуйиб бердим. У зот юзларини ювдилар. Устларида эса жундан ишланган чопон бор эди. Ундан икки билакларини чиқаришга қодир бўлмай, охири чопоннинг пастки қисмидан чиқардилар. Икки билакларини ювиб, бошларига масҳ тортдилар. Кейин мен у зотнинг маҳсиларини ечишга энгашган эдим, у зот: «Қўявер, мен уни таҳорат билан кийганман», дедилар-да, у икки маҳси устига масҳ тортдилар», деб айтдилар.

496 - وحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ حَدَّثَنَا إِسْحَقُ بْنُ مَنْصُورٍ حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ أَبِي زَائِدَةَ عَنِ الشَّعْبِيِّ عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ عَنْ أَبِيهِ أَنَّهُ وَضَّأَ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَتَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ فَقَالَ لَهُ فَقَالَ إِنِّي أَدْخَلْتُهُمَا طَاهِرَتَيْنِ

496/9. Урва ибн Муғийра оталаридан ривоят қиладилар. Оталари Муғийра ибн Шуъба розийаллоҳу анҳу Расулуллоҳнинг соллаллоҳу алайҳи васаллам таҳорат қилиб олишлари учун сув қуйиб бердилар, Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам эса таҳорат қилиб, икки маҳсилари устига масҳ тортдилар ва «Мен у икковини таҳорат билан кийганман», дедилар.


  < Олдинги Кейинги >  


• Ҳадис китоблари
- Ал-жомиъ ас-саҳиҳ
- Саҳиҳи Муслим
- Сунани Абу Довуд
- Сунани Насаий
- Сунани Термизий
- Сунани ибн Можа
- Муватто
- Саҳиҳи ибн Ҳузайма
- Ҳадис ва Ҳаёт
- Сунани Доримий
- Жавомеъул калим
- Риёзус-солиҳийн
- Ал-адаб ал-муфрад
- Азкор
- Мишкотул Масобиҳ
- Ҳадиси қудсий
- Муснад
- Шамоили Муҳаммадиййя
- 40 ҳадис (Нававий)
- Муҳаммадийя ҳикматлар
- Манҳалул ҳадис
- Булуғ ал-маром
- Фа-лайса минний...! Фа-лайса минна...!
- Заиф хадислар
- Уйдирма ҳадислар.
• Сийрат китоблари
- Расулуллоҳ с.а.в
- Нурул Яқийн
- Саҳобалар ҳаёти
- Муҳаддис уламолар
• Ҳадис илми
- Мусталаҳул ҳадис
- Ҳадис илми
- Мақолалар
- Тестлар тўплами
• Муҳаддислар
- Имом Бухорий
- Имом Муслим
- Имом Абу Довуд
- Имом Термизий
- Имом Насаий
- Имом Ибн Можа
- Молик ибн Анас
- Имом Аҳмад ибн Ҳанбал
- Имом Доримий
- Имом Ҳоким
- Имом Шофеъий
- Ибн Хузайма
- Дора Қутний
- Имом Байҳақий
• Аудио